Predizborna kampanja je počela! Budite na oprezu i pazite šta radite jer će vam se obiti o glavu. Pred vama su tri slike koje su najsmrdonosnije i zrače kao omanji Černobil. Što kraće ih gledajte i uopšte ne slušajte jer dosta je gluposti. Dakle, za koga? To morate sami da odlučite, ali izbore ne zaobilazite. Vaš glas sada nešto vredi i ako možete da se odlučite na osnovu kvaliteta to je jako dobro. Ja sam još u fazi da ih gledam "ko je manje loš", a ova trojka je total disaster tako da bih bio zadovoljan, ustvari, da Banja Luka ne dobije gradonačelnika! To nije moguće i znam da moj kandidat, jer ga i nema, neće pobediti, jebi ga!
Slobodan kuća do kuće puna gladnih usta Gavranović
dr Nenad čuvaj zdravlje Stevandić
Dragan on line uvek haj Čavić
SVAKO MOŽE DA VAS LAŽE, SAD JE PRAVO VREME ZA TO!
BANJALUČANI TO DOBRO ZNAJU .. .. ..
Dok se širom sveta sa nestrpljenjem iščekuje sutrašnja presuda
pritvorenim članicama ruske punk grupe Pussy Riot, reči podrške koje im
upućuju njihove zapadne kolege ne prestaju da pristižu
sir Paul likes Pussy
Paul McCartney napisao je članicama otvoreno pismo u kome im “pruža podršku u ova, za
njih teška vremena”, izražavajući nadu “da će se ruske vlasti
pridržavati principa poštovanja slobode govora za sve građane svoje
zemlje, i samim tim neće kazniti članice benda.” McCartney je osim želje
članicama da “ostanu jake”, naglasio da je “u civilizovanom svetu
ljudima dozvoljeno da iznose svoje mišljenje dokle god ne ugrožavaju
druge” i obećao da će nastaviti da se bori “za umetničku slobodu.”
Kathleen likes Pussy 2
Kathleen Hanna je u intervjuu Pitchforku izrazila kako zabrinutost
“zbog držanja članica u jebenom kavezu”, tako i zadovoljstvo što se
Pussy Riot deklarišu kao feministkinje: “Ljudi uobičajeno misle da ako
si feminista, pričaš samo o ženama. Nije tako, stvari su povezane, i
feminizam je veći od toga. Čini mi se da su Pussy Riot to shvatile.
Drago mi je da inspirišu druge da prave muziku, i ja sam inspirisana
njima”, izjavila je nekadašnja članica grupe Bikini Kill.
Kanadska elektro pankerka Peaches snimila je spot za pesmu Free Pussy Riot na
ulicama Berlina kao znak podrške za privedene članice ruske punk grupe
Pussy Riot, koje čekaju presudu ruskog suda u petak. Sav novac zarađen
od pesme i videa biće prosleđen advokatima članica ruske grupe.
“One ne mrze religiju, samo način na koji država i crkva stvaraju
diktaturu”, prokomentarisala je Peaches zvaničnu optužbu po kojoj su
članice grupe tokom punk molitve počinile akt huliganizma, baziran na
“verskoj mržnji”, zbog čega im preti kazna od po sedam godina zatvora.
“Premisa videa je da pokaže da koncept slobode za koji se zalažu Pussy
Riot nikada neće umreti”, objašanjava Peaches koja je Rolling Stoneu
priznala da je “opsednuta bendom” još od ranije i da je želela da
ostvari saradnju sa njim pre nego što su članice bile uhapšene.
Peaches je podržala peticiju
za oslobađanje članica grupe u kojoj između ostalog stoji: “Ako Rusija
želi da postane deo globalizovanog sveta onda se mora pridržavati
standarda i principa po kojima svi ljudi imaju pravo na otvoren i
slobodan dijalog o svim pitanjima. Gonjenjem članica grupe Pussy Riot,
ruski politički nasilnici izvrgavaju ruglu slobodu govora i savesti, kao
i sam Ustav Rusije.”
Osim Peaches, podršku grupi pružili su i Sting, Red Hot Chili
Peppers, Madonna, Yoko Ono, Franz Ferdinand i mnogi drugi. Predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno je u Londonu kratko
prokomentarisao “da nema ničeg dobrog u onome što su članice grupe
uradile, ali da smatra da ne treba da budu drastično kažnjene (ali ih treba kazniti, prim.a.).” Ispod
možete pogledati video.
Presuda članicima ruske punk grupe Pussy Riot biće objavljena 17.avgusta, saopštio je sud u Moskvi. Nadežda Tolokonjikova, Maria Aljohina
i Ekatarana Samučević optužene su za huliganizam i vređanje
osećaja vernika RPC jer su u crkvi Hrista spasitelja u
Moskvi, u frebruaru, izvele performans protiv untouchible&unmistakable Vladimira Putina.
Tužilac je u zatražio tri godine zatvora za devojke. One su upozorile da suđenje liči na one procese iz Staljinove ere, te da
imaju osećaj da su pred srednjevekovnom inkvizicijom i da su
ograničena njihova prava i sloboda izražavanja. A, evo šta su to tako strašno uradile Pussy Riot.
Može da vam se dopada ili ne, ali ćorka je previše! U Banja Luci i širom Republike Srpske "naš Putin" još bezobzirnije tretira svoj puk. Kako kaže Njegov Sin, Sarajevo je Teheran, ali ja ne želim da Banja Luka bude Moskva! Često parafraziram onog francuskog mislioca Voltera koji je rekao nešto kao: "Ne slažem se sa vašim mišljenjem, ali ću se uvek boriti za pravo da možete da ga kažete". Dakle, dragi moji, pogledajte u bratsku (njima je naš interes ispred njihovog, aha!) nam Rusiju i razmislite svojom glavom jer možeš probuditi čoveka koji spava, ali ćeš teško probuditi nekoga ko se samo pretvara da spava. Nadam se da spavate i da je potrebno da vas neko prodrma, ali ako se krijete iza sklopljenih očiju onda smo svi na*ebali!
Volim decu! To moram da kažem odmah na početku da ne bi bilo nesporazuma. Ipak, moram da istaknem da mi je jako žao dece rođene u Laktašima, Srpcu, Doboju, Glamoču, Prnjavoru i još nekim toponimima, koji spletom nesrećnih okolnosti od sela postadoše "GRADOVI". Njihova zlehuda sudbina od rođenja ih progoni i priprema ih za đake pešake i gastarbajtere u Banja Luci, ili ako nemaju sreće onda moraju da se zapute u Beč ili Grac, West Point ili Oxford. . .
Pozabavićemo se malo onima koji na našu žalost dođahu u Banja Luku (jedan od njih je i onaj švercer Ronhill-a). Njihova zla sudbina i naša zla sreća, kao što to i biva u životu, napravili su zlu kombinaciju. Došli su u malu varoš, koja ih je mestimično podsećala na njihov rodni kraj. Aleje, parkovi, kućni ljubimci i neki drugi elementi života u varoši koji bi mogli da podsećaju na mesto njihovog porekla (selo). Sve to bilo im je nekako uvredljivo i poželeše da to nestane i da ih ni u sećanju ne vrati u već - odakle su došli. Često su ti zlosrećni došljaci bili u situaciji da se nađu u društvu sa varošanima i da razgovaraju i da ništa ne razumeju, od toga na njihovim četvrtastim glavama počeše da rastu roščići i umesto argumenata u razgovoru počeše da koriste te sve oštrije rogove.
Varošani, mirni ljudi, svojim ponašanjem i običajima previše su isticali, neželeći to, njihovu priprostost i neobrazovanje. Nedostatak pročitanih knjiga, odgledanih filmova, odslušanih koncerata, kupanja u kadi ili tek brzinskog tuširanja (toplom vodom !!!) sve to ih razdvoji do te mere, da su počeli i u društvima da se izdvajaju, ne želeći da Banja Luku prihvate onakvom kakva je, već udariše na njene najslabije tačke. Mali Borčev je moja tiha patnja. Zar ne bi bilo divno da sada odemo na basket, ili dve raje da odigraju fudbalsku utakmicu, ili samo da predveče odemo i popijemo flašu vina, zapevamo poneku (na Engleskom ili domaćicu), poduvamo džoint i zagrlimo drago biće (prijatelja ili devojku). Uz njega beše i Sebastijan, nedaleko beše i Picin park, gde sam kao klinac odigrao mnogo badmintona, odbojke ili fudbala, popio i ljubio . . . Sve to sa prijateljima . . . (nastaviće se)
Диван
дан! Температуре високе, пиве хладне и добро расположење на све
стране. Ипак, време је да се размисли и о сутрашњици. Додикова сермија
на све стране се разбашкарила и удара нам клемпе. Одете у собу бр. 16 или се
нађете у Дубаију, ако свратите до Египта или пак одете на Демо фест . . . На све
стране Додикова сермија! Побрините се да тако не буде и убудуће!
Локални избори долазе и реците Гаврановићу да одлепрша! Треба нам птица
са више боја, а не та црна тичурина злокобне прошлости. Ето ја мало, а
надам се да ће те и ви мало кад време дође . . .
ПС
Само што није, већ ми га је пун!
Sliku свojу љубим ! Ко, ако не ја ?
Divan dan! Temperature visoke, pive hladne i dobro raspoloženje na sve strane. Ipak, vreme je se razmisli i o sutrašnjici. DoDickova sermija na sve strane se razbaškarila i udara nam klempe. Odete u sobu br. 16 ili se nađete u Dubaiju, ako svratite do Egipta ili pak odete Demo fest . . . Na sve strane DoDickova sermija! Pobrinite se da tako ne bude i u buduće! Lokalni izbori dolaze i recite Gavranoviću da odleprša! Treba nam ptica sa više boja, a ne tičurina zlokobne prošlosti. Eto ja malo, a nadam se da će te i vi malo kad vreme dođe . . .
Pita mene Tajson, naš
menedžer, vozač, light man, kuhar i još štošta zašto ne napravimo album
na engleskom ili barem na njemačkom: "Pa daj Mile, studir'o si taj
engleski. Napiši par stvari. Bilo što samo da se rimuje pa da krenemo
malo svirat po bogatim zemljama, da se maknemo malo s Balkana. Da možemo
pošteno naplatiti ulaznicu, prodavat majice. Radit pos'o. Pa pogledaj
kakvi sve šupci rade turneje po svijetu samo zato što drmaju na
engleskom".
Znam da je u pravu. Da pišem i pjevam na
engleskom boljela bi me batina za kupovnu moć u, recimo, Sisku. Da
pjevam na engleskom vjerojatno ne bi ni znao gdje je Sisak. Moj menedžer
za Southeast Europe bi mi petnaest minuta prije svirke u ruku stisnuo
papirić na kojem fonetski piše "Deubrou weichei, hwala i lucku nouch!" A
lokalni bi mediji poslije pisali kako sam se u nekoliko navrata obratio
publici na hrvatskom i ostvario baš lijepi kontakt s njom. Sutradan bi
nastupao u drugoj zemlji par stotina kilometara dalje gdje bi mi
menadžer opet rutinski stisnuo papirić u ruku, ja bi izgovorio "Deubrou
weichei, hwala i lucku nouch!" i tamo bi lokalni mediji pohvalili moj
trud da svladam par rečenica srpskog jezika. Ja se ne bih imao vremena
čuditi nevjerojatnoj podudarnosti jer bi me već sutra čekao koncert u
Singapuru.
A ja se baš nekako zakačio za taj ćoškasti
jezik s previše „č“ i „š", jezik kojime se govori u ovim krajevima. Da
stvar bude još gluplja: ja sam ga naučio dosta kasno, s nekih trinaest
godina. Dotad sam govorio nekom nakaradnom gastarbajterskom kombinacijom
njemačkog i jugoslavenskog, kako smo ga buraz i ja zvali, zaključivši
da ako se u Njemačkoj govori njemački onda mora da se u Jugoslaviji
govori jugoslavenski. Onda smo se doselili na Balkan gdje sam naučio da
je to srpskohrvatski ili hrvatskosrpski, poslije su taj jezik nazvali
hrvatski ili srpski, a '90-ih samo hrvatski a nikako srpski. Istaknuti
lingvisti zaključili su da su to dva potpuno različita ali eto vrlo
slična jezika. A tko sam ja da proturiječim ekspertima.
Ja, eto da skratim, pišem, govorim i
pjevam jezikom kojega razumiju u ovoj regiji. Nažalost. Bio bih mnogo
bogatiji da ga razumiju Danci ili Šveđani.
Pjevam na jeziku jedne dosta sirote
regije, u kojoj sve češće naplaćujem ulaznice nezaposlenima i njihovoj
djeci ali ne mogu drukčije.
A zašto? Pita mene opet Tajson.
Zato što je to jezik kojim ljubim i na kojemu se svađam. To je jezik na kojem najbolje gađam. Na njemu mislim dok sanjam. Na njemu sanjam dok hodam. Na njemu čak i znam očenaš. I psovat k'o kočijaš. Možda mu nije fancy adresa ali je moj, i od od krvi i mesa.
Položiš vozački za traktor i možeš lepo da vodiš državu u 3 lepe
Da li smo toliko loš narod kad nam je vlast ovakva? Ako sledimo izreku da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, onda smo jako loš narod!
Pre neki dan, prelistavao sam novine i pročitah jedan tekst koji me je jako obradovao, naime, zabrinuo sam se da smo jako loš narod i ljudi od kojih nema mnogo gorih. Tekst, koji mi je vratio veru u nas kao narod, doneo je istraživanje jednog analitičara, koji kaže da je DODIK JEDINI ŠKOLOVAN ZA POLITIČARA! Sledi potom kratak osvrt na ostatak katastrofalnog kadra političke vrhuške, ali ostaje činjenica koja kaže da je DoDick jedini školovan političar, što se ostalima može i treba (ne zna budala ko ga to za uši vuče) uzeti kao olakšavajuće okolnost jer oni i ne znaju šta rade, tako da se na svakom budućem pojavljivanju na sudu u ulozi tuženih mogu vaditi na glupost/neuračunljivost, trajnu, ili privremeno-povremenu. Ali to je isto tako spasonosna formula i za nas, narod. Dakle, mi nismo loši ljudi, samo smo GLUPI ! JUUUUUUUPPPPIIIIIIIIII! Koliko god to vama možda strašno zvučalo, od ove nam situacije ima leka i izlaza, ali neću vam reći kojim putem treba da idemo. I ovo što sam vam otkrio može biti potresno i uznemirujuće, ali kako Vrbas bude tekao, možda ćete u blaženoj gluposti ovom nadobudnom traktoristi pokazati da ore njive kraj svoje kuće a ne . . .
Zanimljivo !
Turska kafa nije jaka i nije kako mnogi misle popularna u Turskoj. Mnogo više se pije čaj, tradicionalni crni čaj dobro je poznato piće kojim Turci izražavaju dobrodošlicu brojnim turistima.
Kafa kao i jezik, ma kako isti bio, ima dodatak po regionu u kojem se pije (srpska, turska), ali sigurno je da je crna i da mora da vam se posluži za dobar početak dana. Ako kafa nije dovoljno jaka može da izazove brojne probleme u stomaku koji se manifestuju ubrzanim korakom ka toaletu (trćkalica ili sraćka ;)). Pravi majstori za pripremanje magičnog crnog napitka tom poslu prilaze oprezno i sa poštovanjem jer znaju koliko je važna CRNA KAFA u odnosu na ono šta nas očekuje u ostatku dana. Po onome šta i kako rade naši političari (ex YU region) rekao bih da nemaju pravog majstora da im napravi kafu jer toliko sranja sa njihove strane može da se protumači samo kao sabotaža od strane belosvetske bulumente koja je majstor za teoriju zavere nama toliko znane. Koliko kenjaju pomenuti političari, rekao bih da je VELIKI PLAN u cilju pokoravanja ove teritorije uspeo. Moć CRNE KAFE da se čini dobro i dobar dan učini još boljim ovim malim osvrtom na političare dobija na težini i siguran sam da će te sledeću šoljicu kafe spremiti na pravi način da vam se ne bi desilo da postanete kenjci/političari !
RECEPT ZA PRIPREMANJE CRNE KAFE ZA DVE OSOBE (piti kafu sam je svetogrđe) :
SASTOJCI
2 kafene šoljice vode
2 kafene kašike šećera (ako pijete zaslađenu)
3 kašike kafe
NAČIN PRIPREME
Vodu prokuvati u vatrootpornoj posudi ne mlađoj od 3 godine. Dodati 3 kafene kašike crne kafe i 2 kafene kašike šećera (ako pijete zaslađenu). Vratiti posudu na vatru i čekati da se kafa DIGNE. Ovo dizanje uraditi 2-3 puta, ali nemojte preterivati jer kafa može da izgubi na snazi! UŽIVAJTE, ne kraće od pola sata, mera neka vam budu 2 cigarete . . .
Crna, srpska ili turska, kafa je pravi način započnete DOBAR DAN . . .
