Kule zla ili kako da uništim sve ono što me podseća na ono šta jesam 1.deo

Kula Зла - згуза

Volim decu! To moram da kažem odmah na početku da ne bi bilo nesporazuma. Ipak, moram da istaknem da mi je jako žao dece rođene u Laktašima, Srpcu, Doboju, Glamoču, Prnjavoru i još nekim toponimima, koji spletom nesrećnih okolnosti od sela postadoše "GRADOVI". Njihova zlehuda sudbina od rođenja ih progoni i priprema ih za đake pešake i gastarbajtere u Banja Luci, ili ako nemaju sreće onda moraju da se zapute u Beč ili Grac, West Point ili Oxford. . .
Pozabavićemo se malo onima koji na našu žalost dođahu u Banja Luku (jedan od njih je i onaj švercer Ronhill-a). Njihova zla sudbina i naša zla sreća, kao što to i biva u životu, napravili su zlu kombinaciju. Došli su u malu varoš, koja ih je mestimično podsećala na njihov rodni kraj. Aleje, parkovi, kućni ljubimci i neki drugi elementi života u varoši koji bi mogli da podsećaju na mesto njihovog porekla (selo). Sve to bilo im je nekako uvredljivo i poželeše da to nestane i da ih ni u sećanju ne vrati u već - odakle su došli. Često su ti zlosrećni došljaci bili u situaciji da se nađu u društvu sa varošanima i da razgovaraju i da ništa ne razumeju, od toga na njihovim četvrtastim glavama počeše da rastu roščići i umesto argumenata u razgovoru počeše da koriste te sve oštrije rogove.

Varošani, mirni ljudi, svojim ponašanjem i običajima previše su isticali, neželeći to, njihovu priprostost i neobrazovanje. Nedostatak pročitanih knjiga, odgledanih filmova, odslušanih koncerata, kupanja u kadi ili tek brzinskog tuširanja (toplom vodom !!!) sve to ih razdvoji do te mere, da su počeli i u društvima da se izdvajaju, ne želeći da Banja Luku prihvate onakvom kakva je, već udariše na njene najslabije tačke. Mali Borčev je moja tiha patnja. Zar ne bi bilo divno da sada odemo na basket, ili dve raje da odigraju fudbalsku utakmicu, ili samo da predveče odemo i popijemo flašu vina, zapevamo poneku (na Engleskom ili domaćicu), poduvamo džoint i zagrlimo drago biće (prijatelja ili devojku). Uz njega beše i Sebastijan, nedaleko beše i Picin park, gde sam kao klinac odigrao mnogo badmintona, odbojke ili fudbala, popio i ljubio . . . Sve to sa prijateljima . . . (nastaviće se)